Muzej vojvođanskih Slovaka je muzej kompleksnog tipa i pod njegovom upravom nalazi se Galerija Zuske Medveđove i kulturno-istorijski kompleks tradicionalne arhitekture, u koji spada najstarija kuća u Petrovcu, mnjač i ambar na saonicama.

O ZAVIČAJNOJ KUĆI

Najstarija kuća u Bačkom Petrovcu predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja. Ovaj objekat je građevina panonskog tipa kuće, koji je korišćen od 18. do polovine 20. veka. Kuća je građena tehnikom nabijanja gline i celom površinom je delimično ukopana u zemlju. Krovna konstrukcija na dve vode je pokrivena trskom, a zabat je orijentisan prema ulici. U kući se nalaze predmeti koji prikazuju tradicionalni način stanovanja vojvođanskih Slovaka. Pitvor čini središnji deo kuće, kao i ulazni prostor u kuću. Tu se nalaze posude za vodu, razne košare za žitarice i drugi predmeti vezani za domaćinstvo.

Kuhinja je smeštena u zadnji deo pitvora, gde se nalazi i zidani šporet, kao i otvori za loženje peći. Prostorija nije pregrađena celim zidom već samo delimično, drvenom gredom na koju je postavljena prednja strana otvorenog dimnjaka. Ovakav oblik dimnjaka se upotrebljavao i za sušenje mesa. Prednja soba je korišćena za odmor, porodična okupljanja, svadbe… Zadnja soba je treća prostorija koja je služila kako za odmor i poslove vezane za domaćinstvo, tako i za odlaganje predmeta i čuvanje hrane.

AMBAR NA SAONICAMA

U dvorištu najstarije kuće nalazi se ambar koji se upotrebljavao za skladištenje žitarica u domaćinstvu. Ambar je napravljen od drvene građe, pokriven je biber crepom, a donjim delom je postavljen na saonice. Ovaj tip ambara koristio se iz praktičnih razloga, zbog toga što je na taj način bilo olakšano njegovo premeštanje u slučaju opasnosti od požara.

MNjAČ

Mnjač je pod zaštitom države kao značajno nepokretno kulturno dobro i predstavlja izum narodne tehnike, jedini ove vrste sačuvan na teritoriji Vojvodine. Dosadašnja terenska istraživanja na području Vojvodine pokazala su da samo u Bačkom Petrovcu postoji ovakav tip mehanizma, koji je, za nekadašnje prilike ovog kraja, predstavljao dragoceni ekonomski objekat. Mnjač, koji će svoju funkciju obavljati narednih sto godina, sagradila porodica Ljiptak 1862/63. godine. Pomoću ovog mehanizma „trljanjem“ je omekšavana kudelja, koja se potom grebena, klasira i naposletku prede. Objekat se sastoji od mehanizma za omekšavanje kudelje, koji je natkriven krovnom konstrukcijom. Krovna konstrukcija leži na deset kružno raspoređenih stubova. Mehanizam je sačinjen od kružne staze na koju se polaže kudelja, po kojoj se kreće kameni točak koji je omekšava. Kameni točak je prečnika 130 cm, širine 50 cm i težine oko 2 tone. Točak su pokretali konji, posredstvom sistema greda povezanih u trouglove. Na mehanizam su naknadno dodati elementi za pokretanje elektromotorom, tako da je od 1939. godine mehanizam kudeljare pokretala struja. Mnjač je bio u funkciji sve do početka 60-tih godina 20. veka.

KOMPLEKS

TRADICIONALNE ARHITEKTURE

O ZAVIČAJNOJ KUĆI

AMBAR NA SAONICAMA

MNjAČ