#: locale=sh
## Tour
### Description
tour.description = Galerija Zuske Medveđove u Bačkom Petrovcu osnovana je 1. jula 1989. godine a od tog vremena postala je najvažnija likovna institucija vojvođanskih Slovaka.
### Title
tour.name = Galerija Zuske Medveđove - Galéria Zuzky Medveďovej
## Skin
### Button
Button_03D37B27_0C7A_63B3_41A1_89572D8C8762.label = GALERIJA
Button_03D37B27_0C7A_63B3_41A1_89572D8C8762_mobile.label = GALERIJA
Button_0DECFFED_12FA_D26D_419B_F907711405D7.label = WEB SITE
Button_18126A3F_1663_8BEF_41A4_B0EDA1A5F4E3.label = BOOK NOW
Button_1CA392FC_0C0A_2295_41A3_18DEA65FB6AD.label = LOKACIJA
Button_1CA392FC_0C0A_2295_41A3_18DEA65FB6AD_mobile.label = LOKACIJA
Button_1EBF3282_0C0A_1D6D_4190_52FC7F8C00A5.label = FOTO ALBUM
Button_1EBF3282_0C0A_1D6D_4190_52FC7F8C00A5_mobile.label = FOTO
Button_1FDDCF4A_0C0A_23FD_417A_1C14E098FDFD.label = PANORAME
Button_1FDDCF4A_0C0A_23FD_417A_1C14E098FDFD_mobile.label = PANORAME
Button_1FE4B611_0C0A_256F_418E_EA27E66F8360.label = FLOORPLAN
Button_1FE4B611_0C0A_256F_418E_EA27E66F8360_mobile.label = PLAN
Button_33E0F47E_11C1_A20D_419F_BB809AD89259.label = KONTAKT
Button_33E0F47E_11C1_A20D_419F_BB809AD89259_mobile.label = WEB SITE
Button_57D71336_448A_EF30_41A1_66F4A5F3AA4D.label = VIDEO
Button_72DD643A_6250_D568_41C4_31CA2D93563C.label = SLOVAČKI
Button_72DD643A_6250_D568_41C4_31CA2D93563C_mobile.label = SLOVAČKI
Button_7383847B_6250_F5E9_41C1_5722BD5BC3FA.label = SRPSKI
Button_7383847B_6250_F5E9_41C1_5722BD5BC3FA_mobile.label = SRPSKI
### Multiline Text
HTMLText_04FFBC2C_1216_7593_41A4_E1B06B145F04.html = Danas obeležavamo bogatu izložbenu aktivnost; tačnije upriličeno je ukupno 128 samostalnih, kolektivnih, spomen i retrospektivnih izložbi, na kojima su izlagali akademski i naivni umetnici, kao i slikari-amateri iz zemlje i inostranstva.
Galerija ,,Zuzka Medveđova“ organizuje i najznačajniju likovnu manifestaciju vojvođanskih Slovaka pod nazivom ,,Bijenale slovačkih likovnih umetnika u Srbiji“, na kojoj galerija dodeljuje Nagradu ,,Karol Miloslav Ljehotski“ za najbolju samostalnu izložbu u periodu između dva bijenala, kao i Nagradu ,,Ćiril Kutlik“ za životno delo. Uporedo sa bijenalom održava se Likovno savetovanje, na kojem se analiziraju teme iz oblasti likovne umetnosti.
Danas se Galerija ,,Zuzka Medveđova“ nalazi pod ingerencijom Muzeja vojvođanskih Slovaka, koji se stara o programu rada, prostorijama, umetničkoj zbirci i stručnom rukovanju eksponatima.
Galerija "Zuzka Medveđova" predstavlja značajnu komponentu kulturnog nasleđa vojvođanskih Slovaka već trideset godina. Svečano je otvorena 1. jula 1989. godine, a prvu izložbu činila su baš umetnička dela Zuske Medveđove, prve akademske slikarke iz redova vojvođanskih Slovakinja. Glavni motiv osnivanja galerije predstavljao je upravo deo umetničkog stvaralaštva akademske slikarke Zuske Medveđove, koji je ona testamentom poklonila sugrađanima nakon svoje smrti 1985. godine.
Krajem osamdesetih godina 20. veka počela je i realizacija ideje o osnivanju galerije. Izložbeni prostor je obrazovan zahvaljujući adaptaciji prostorije učionice nekadašnje državne škole, u kojoj je Medveđova imala prvu samostalnu izložbu 1922. godine. Jedan deo zgrade adaptiran je za čuvanje umetničkih dela i do danas se koristi kao depo.
Osnivanje galerije predstavlja značajan korak za likovnu umetnost u našoj sredini. Otvaranjem galerije akademski slikari su dobili prostor za prezentaciju svog stvaralaštva, a njihova delatnost se svake godine predstavlja javnosti posredstvom samostalnih ili kolektivnih izložbi.
Danas obeležavamo bogatu izložbenu aktivnost; tačnije upriličeno je ukupno 128 samostalnih, kolektivnih, spomen i retrospektivnih izložbi, na kojima su izlagali akademski i naivni umetnici, kao i slikari-amateri iz zemlje i inostranstva.
Galerija ,,Zuzka Medveđova“ organizuje i najznačajniju likovnu manifestaciju vojvođanskih Slovaka pod nazivom ,,Bijenale slovačkih likovnih umetnika u Srbiji“, na kojoj galerija dodeljuje Nagradu ,,Karol Miloslav Ljehotski“ za najbolju samostalnu izložbu u periodu između dva bijenala, kao i Nagradu ,,Ćiril Kutlik“ za životno delo. Uporedo sa bijenalom održava se Likovno savetovanje, na kojem se analiziraju teme iz oblasti likovne umetnosti.
Danas se Galerija ,,Zuzka Medveđova“ nalazi pod ingerencijom Muzeja vojvođanskih Slovaka, koji se stara o programu rada, prostorijama, umetničkoj zbirci i stručnom rukovanju eksponatima.
Muzej vojvođanskih Slovaka
Maršala Tita 23
21470 Bački Petrovac
Republika Srbija
Galerija Zuske Medveđove
Kolarova 1
21470 Bački Petrovac
Republika Srbija
Direktorica:
Ana Seč-Pinćir
Email: muzejvs@gmail.com
www.muzeumslovakov.rs
MUZEJ VOJVOĐANSKIH SLOVAKA
Address: Kolarova 1
Address: Bački Petrovac, Serbia
Phone: +381 21 781 377
Web: www.muzeumslovakov.rs
Galerija ,,Zuzka Medveđova“ predstavlja značajnu komponentu kulturnog nasleđa vojvođanskih Slovaka već trideset godina. Svečano je otvorena 1. jula 1989. godine, a prvu izložbu činila su baš umetnička dela Zuske Medveđove, prve akademske slikarke iz redova vojvođanskih Slovakinja. Glavni motiv osnivanja galerije predstavljao je upravo deo umetničkog stvaralaštva akademske slikarke Zuske Medveđove, koji je ona testamentom poklonila sugrađanima nakon svoje smrti 1985. godine.
Krajem osamdesetih godina 20. veka počela je i realizacija ideje o osnivanju galerije. Izložbeni prostor je obrazovan zahvaljujući adaptaciji prostorije učionice nekadašnje državne škole, u kojoj je Medveđova imala prvu samostalnu izložbu 1922. godine. Jedan deo zgrade adaptiran je za čuvanje umetničkih dela i do danas se koristi kao depo.
Osnivanje galerije predstavlja značajan korak za likovnu umetnost u našoj sredini. Otvaranjem galerije akademski slikari su dobili prostor za prezentaciju svog stvaralaštva, a njihova delatnost se svake godine predstavlja javnosti posredstvom samostalnih ili kolektivnih izložbi. Danas obeležavamo bogatu izložbenu aktivnost; tačnije upriličeno je ukupno 128 samostalnih, kolektivnih, spomen i retrospektivnih izložbi, na kojima su izlagali akademski i naivni umetnici, kao i slikari-amateri iz zemlje i inostranstva.
Galerija ,,Zuzka Medveđova“ organizuje i najznačajniju likovnu manifestaciju vojvođanskih Slovaka pod nazivom ,,Bijenale slovačkih likovnih umetnika u Srbiji“, na kojoj galerija dodeljuje Nagradu ,,Karol Miloslav Ljehotski“ za najbolju samostalnu izložbu u periodu između dva bijenala, kao i Nagradu ,,Ćiril Kutlik“ za životno delo. Uporedo sa bijenalom održava se Likovno savetovanje, na kojem se analiziraju teme iz oblasti likovne umetnosti.
Danas se Galerija ,,Zuzka Medveđova“ nalazi pod ingerencijom Muzeja vojvođanskih Slovaka, koji se stara o programu rada, prostorijama, umetničkoj zbirci i stručnom rukovanju eksponatima.
Slovačka svadba u Petrovcu, inv. br. 3
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 150 x 69,5 cm.
Godina: 1923.
Opis: Prikazan je prizor odlaska neveste iz roditeljske kuće. Na slici su svi učesnici obučeni u slovačku narodnu svečanu nošnju, sa posebnim obeležjima za svadbene prilike. Kompozicija je simetrično raspoređena i izvedena. Mladi par zauzima centralnu poziciju. Nevesta sa osmehom na licu posmatra svog izabranika koji joj nešto govori, što upečatljivo naglašava ispruženom levom rukom, dok desnom rukom drži njenu levu. Nevesta u ruci drži maramicu, a odevena je u dugu crnu nošnju, na nogama ima crne cipele sa plavim mašnama (crna boja simbolizuje žal zbog odlaska od kuće i okončanja mladosti). Na glavi ima veliki cvetni nevestinski venac (koji može težiti i do sedam kg), a od istog cveća napravljen je mladoženjin buketić za šešir i ukras za džep, sa kojeg se vijore ukrasne trake plave boje. I on je u crnom odelu i crnim čizmama, sa belom vezenom košuljom i crnim šeširom. Nevestina majka plače i prekriva lice crnom keceljom; na glavi joj je oglavlje crne boje, dok je suknja tamnocrvene boje, a beli, gusto nabrani rukavi izviruju oko laktova. Otac je u mirnom stavu, sa podbočenom levom rukom na kuku, u crnim pantalonama i prsluku, beloj jednostavnoj košulji i crnim papučama. Sa iste strane na kojoj su roditelji nalaze se mlade devojke u svečanim nošnjama, bogatog kolorita i sve sa crvenim ukrasom – kolesom na glavi. Poslednjoj u nizu se obraća pozivač (ili zvač), nudeći joj u levoj ruci olbu sa vinom, dok ona stidljivo podiže ruku, blago odbijajući. Devojka iza nje ga, pak, radoznalo posmatra. Pozivač ima plavi kaputić sa crvenim okovratnikom i manžetnama, u desnoj ruci drži pozivarski štap sa ukrasnim trakama u plavoj, ružičastoj, crvenoj i zelenoj boji, a na prednjoj strani šešira ima buketić ružičaste boje. Odeven je u crne pantalone i čizme. Iza njih, uzdignuti, na tremu kuće, između stubova, stoje dve starije žene, muškarac i petorica muzičara (tri violine, frula i kontrabas). Skroz u dnu, iza mladenaca, jedva su vidljivi muškarci i žene, verovatno mladoženjini rođaci, koji su, uglavnom, u zaprežnim kolima. Jedna takva kola nalaze se sa leve strane i na njima je najuočljiviji par konja, od kojih je jedan beo, a drugi crn, sa ukrasnim trakama na amovima. Na njima sede dva čoveka, svatovski obučena, a jedan drži ukrašenu čuturu. Ispred njih je pas koji laje, u pozadini je crna mačka, a pored njih su još jedna kola u koja su upregnuti smeđi konji, dok četiri muzičara u kolima sviraju tri trube i jednu trumpetu. Peti upravlja kolima.
Prizor je smešten u prirodni ambijent seoskog dvorišta, na kojem se pored glavne i sporedne kuće vide zelene krošnje drveća, žuti plastovi i plavo nebo načičkano belim oblacima.
Slovačka svadba u Petrovcu, inv. br. 3
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 150 x 69,5 cm.
Godina: 1923.
Opis: Prikazan je prizor odlaska neveste iz roditeljske kuće. Na slici su svi učesnici obučeni u slovačku narodnu svečanu nošnju, sa posebnim obeležjima za svadbene prilike. Kompozicija je simetrično raspoređena i izvedena. Mladi par zauzima centralnu poziciju. Nevesta sa osmehom na licu posmatra svog izabranika koji joj nešto govori, što upečatljivo naglašava ispruženom levom rukom, dok desnom rukom drži njenu levu. Nevesta u ruci drži maramicu, a odevena je u dugu crnu nošnju, na nogama ima crne cipele sa plavim mašnama (crna boja simbolizuje žal zbog odlaska od kuće i okončanja mladosti). Na glavi ima veliki cvetni nevestinski venac (koji može težiti i do sedam kg), a od istog cveća napravljen je mladoženjin buketić za šešir i ukras za džep, sa kojeg se vijore ukrasne trake plave boje. I on je u crnom odelu i crnim čizmama, sa belom vezenom košuljom i crnim šeširom. Nevestina majka plače i prekriva lice crnom keceljom; na glavi joj je oglavlje crne boje, dok je suknja tamnocrvene boje, a beli, gusto nabrani rukavi izviruju oko laktova. Otac je u mirnom stavu, sa podbočenom levom rukom na kuku, u crnim pantalonama i prsluku, beloj jednostavnoj košulji i crnim papučama. Sa iste strane na kojoj su roditelji nalaze se mlade devojke u svečanim nošnjama, bogatog kolorita i sve sa crvenim ukrasom – kolesom na glavi. Poslednjoj u nizu se obraća pozivač (ili zvač), nudeći joj u levoj ruci olbu sa vinom, dok ona stidljivo podiže ruku, blago odbijajući. Devojka iza nje ga, pak, radoznalo posmatra. Pozivač ima plavi kaputić sa crvenim okovratnikom i manžetnama, u desnoj ruci drži pozivarski štap sa ukrasnim trakama u plavoj, ružičastoj, crvenoj i zelenoj boji, a na prednjoj strani šešira ima buketić ružičaste boje. Odeven je u crne pantalone i čizme. Iza njih, uzdignuti, na tremu kuće, između stubova, stoje dve starije žene, muškarac i petorica muzičara (tri violine, frula i kontrabas). Skroz u dnu, iza mladenaca, jedva su vidljivi muškarci i žene, verovatno mladoženjini rođaci, koji su, uglavnom, u zaprežnim kolima. Jedna takva kola nalaze se sa leve strane i na njima je najuočljiviji par konja, od kojih je jedan beo, a drugi crn, sa ukrasnim trakama na amovima. Na njima sede dva čoveka, svatovski obučena, a jedan drži ukrašenu čuturu. Ispred njih je pas koji laje, u pozadini je crna mačka, a pored njih su još jedna kola u koja su upregnuti smeđi konji, dok četiri muzičara u kolima sviraju tri trube i jednu trumpetu. Peti upravlja kolima.
Prizor je smešten u prirodni ambijent seoskog dvorišta, na kojem se pored glavne i sporedne kuće vide zelene krošnje drveća, žuti plastovi i plavo nebo načičkano belim oblacima.
Mlada žena iz Petrovca, inv. br. 18
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 41 x 52 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret mlade žene prikazan je do polovine grudi, tako da njenim izgledom dominira marama koja je vezana ispod brade. Marama je crne boje, sa širokom koloritnom floralnom šarom duž ivica i gustim resama žute, plave, crne i crvene boje. Ispod satenske marame vidi se, iznad čela, oglavlje crveno-žute boje na tamnoj podlozi. Ispod marame se naziru beli rukavi. Lice je prikazano iz poluprofila, sa smeškom u očima i na usnama, kako je izgledala većina mladih žena koje su za ove studije portretisane.
Mlada žena iz Petrovca, inv. br. 18
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 41 x 52 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret mlade žene prikazan je do polovine grudi, tako da njenim izgledom dominira marama koja je vezana ispod brade. Marama je crne boje, sa širokom koloritnom floralnom šarom duž ivica i gustim resama žute, plave, crne i crvene boje. Ispod satenske marame vidi se, iznad čela, oglavlje crveno-žute boje na tamnoj podlozi. Ispod marame se naziru beli rukavi. Lice je prikazano iz poluprofila, sa smeškom u očima i na usnama, kako je izgledala većina mladih žena koje su za ove studije portretisane.
Sestra u narodnoj nošnji, inv. br. 17
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 59 x 78 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Na slici je prikazana jedna od sestara Zuske Medveđove, sa tamnom kapicom na glavi – oglavljem i u svečanoj narodnoj nošnji crne, bele i u nijansama plave boje. Portret starije žene u sedećem položaju izveden je tako da se vidi crna suknja sa sitnim ornamentima i keceljom preko nje, rukavi opljecka su bogato nabrani oko laktova, donji deo rukava je ukrašen plavom satenskom trakom i opšiven crnobelom čipkom, marama koja se prebacuje preko košulje je crno-zeleno-ljubičasta, iste takve rese padaju do polovine rukava, a preko nje je prsluk sa plavosivim ukrasima i crnom podlogom. U desnoj ruci drži belu čipkanu maramicu. Lice je u poluprofilu, upadljivo ružičastog tena.
Sestra u narodnoj nošnji, inv. br. 17
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 59 x 78 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Na slici je prikazana jedna od sestara Zuske Medveđove, sa tamnom kapicom na glavi – oglavljem i u svečanoj narodnoj nošnji crne, bele i u nijansama plave boje. Portret starije žene u sedećem položaju izveden je tako da se vidi crna suknja sa sitnim ornamentima i keceljom preko nje, rukavi opljecka su bogato nabrani oko laktova, donji deo rukava je ukrašen plavom satenskom trakom i opšiven crnobelom čipkom, marama koja se prebacuje preko košulje je crno-zeleno-ljubičasta, iste takve rese padaju do polovine rukava, a preko nje je prsluk sa plavosivim ukrasima i crnom podlogom. U desnoj ruci drži belu čipkanu maramicu. Lice je u poluprofilu, upadljivo ružičastog tena.
Petrovčan, inv. br. 23
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 48,5 x 60 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret mladog muškarca sa šubarom na glavi seže do polovine grudi. Od istog smeđeg krzna (kakvo je i na šubari) su reveri kaputa; vidljiva je još samo vezena košulja sa predokom i sa malom, pravom, odnosno ruskom kragnom, sa vezenim geometrizovanim motivima u beloj i sa nijansama plave boje.
Petrovčan, inv. br. 23
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 48,5 x 60 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret mladog muškarca sa šubarom na glavi seže do polovine grudi. Od istog smeđeg krzna (kakvo je i na šubari) su reveri kaputa; vidljiva je još samo vezena košulja sa predokom i sa malom, pravom, odnosno ruskom kragnom, sa vezenim geometrizovanim motivima u beloj i sa nijansama plave boje.
Stara žena u crnini, inv. br. 25
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 58,5 x 78 cm.
Godina: 1930.
Opis: Portret stare žene dat je do iznad kolena, u sedećem stavu, sa rukama položenim u krilu, jedne ruke preko druge. U poklopljenoj šaci drži naočare. Na glavi ima crnu maramu povezanu pozadi, preko gornjeg dela tela crnu maramu prekrštenih krajeva podvezanih pozadi, a u crnoj boji su i rukavi i suknja. Ispod rukava se nazire čipkasti beli obod rukava košulje. Pozadina je u nijansama tamnosmeđe boje.
Stara žena u crnini, inv. br. 25
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 58,5 x 78 cm.
Godina: 1930.
Opis: Portret stare žene dat je do iznad kolena, u sedećem stavu, sa rukama položenim u krilu, jedne ruke preko druge. U poklopljenoj šaci drži naočare. Na glavi ima crnu maramu povezanu pozadi, preko gornjeg dela tela crnu maramu prekrštenih krajeva podvezanih pozadi, a u crnoj boji su i rukavi i suknja. Ispod rukava se nazire čipkasti beli obod rukava košulje. Pozadina je u nijansama tamnosmeđe boje.
Momak u nošnji, inv. br. 22
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 57 x 80 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Prikazan je mladić iz profila, u stojećem stavu, desne ruke podbočene o kuk, u blagom raskoraku. Portret je vidljiv do polovine butina. Momak je levu ruku prebacio napred. Na glavi nosi šešir sa širim obodom, obučen je u belu vezenu košulju sa malom pravom (ruskom) kragnom, kroz koju su provučene satenske trake, koje se nalaze i na košulji od belog platna, formirajući kružne motive u nizu, u žutoj, crvenoj, ružičastoj, zelenoj i plavoj boji. Ljeveš ili svečani kaputić je crne boje u osnovi, sa floralnim motivima crvene, zelene i žute boje, dok su reveri i manžetne ukrašene plavom bojom, sa po tri dugmeta na svakom reveru. Iz levog džepa viri bela verenička maramica.
Momak u nošnji, inv. br. 22
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 57 x 80 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Prikazan je mladić iz profila, u stojećem stavu, desne ruke podbočene o kuk, u blagom raskoraku. Portret je vidljiv do polovine butina. Momak je levu ruku prebacio napred. Na glavi nosi šešir sa širim obodom, obučen je u belu vezenu košulju sa malom pravom (ruskom) kragnom, kroz koju su provučene satenske trake, koje se nalaze i na košulji od belog platna, formirajući kružne motive u nizu, u žutoj, crvenoj, ružičastoj, zelenoj i plavoj boji. Ljeveš ili svečani kaputić je crne boje u osnovi, sa floralnim motivima crvene, zelene i žute boje, dok su reveri i manžetne ukrašene plavom bojom, sa po tri dugmeta na svakom reveru. Iz levog džepa viri bela verenička maramica.
Žena u marami I, inv. br. 19
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 37 x 47,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret mlade žene prikazan je do polovine grudi. Ona nosi oglavlje crne boje sa floralnim motivima duž ivice marame, tako da joj sitno žuto cveće uokviruje nasmejano lice. Vezani spušteni deo oglavlja koje visi preko ramena je sličnog dizajna, osim što su cvetovi krupniji. Ispod marame se nazire bluza sa crvenim i plavim cvetovima.
Žena u marami I, inv. br. 19
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 37 x 47,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret mlade žene prikazan je do polovine grudi. Ona nosi oglavlje crne boje sa floralnim motivima duž ivice marame, tako da joj sitno žuto cveće uokviruje nasmejano lice. Vezani spušteni deo oglavlja koje visi preko ramena je sličnog dizajna, osim što su cvetovi krupniji. Ispod marame se nazire bluza sa crvenim i plavim cvetovima.
Devojka iz Petrovca u nošnji, inv. br. 15
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 68,5 x 85 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret mlade žene u sedećem položaju prikazan je do ispod struka. U pitanju je studija raskošne svečane nošnje, koja je izvedena u bogatom koloritu, što je adekvatno zahtevima prikazanih realija. Devojka je sa vezanom kosom, na glavi ima ukras od crvene posložene trake – koljeso, oko vrata skoro do grudi guste niske đerdana, sa dve plave mašne na njima sa strane. Vidi se crvena suknja i crna kecelja sa floralnim motivima, u rukama drži belu vezenu maramicu. Rukavi njene košulje ili opljecka su beli, bogato nabrani iznad lakata, a deo sa naborom protkan je satenskim trakama u svetloplavoj i crvenoj boji. Preko ramena je prebačena crna marama sa žutim, narandžastim i crvenim resama koje padaju preko rukava, a preko marame se nalazi prsluk sa izvezenim belim mašnicama, crvenim i zelenim opšivcima i vezom. Nošenje prsluka ukazuje na stariju varijantu odevanja. Pravilnih crta lica, ovlaš nasmejana, devojka je pravi primer dobrog akademskog poziranja za studiju svečane nošnje u Petrovcu.
Devojka iz Petrovca u nošnji, inv. br. 15
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 68,5 x 85 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret mlade žene u sedećem položaju prikazan je do ispod struka. U pitanju je studija raskošne svečane nošnje, koja je izvedena u bogatom koloritu, što je adekvatno zahtevima prikazanih realija. Devojka je sa vezanom kosom, na glavi ima ukras od crvene posložene trake – koljeso, oko vrata skoro do grudi guste niske đerdana, sa dve plave mašne na njima sa strane. Vidi se crvena suknja i crna kecelja sa floralnim motivima, u rukama drži belu vezenu maramicu. Rukavi njene košulje ili opljecka su beli, bogato nabrani iznad lakata, a deo sa naborom protkan je satenskim trakama u svetloplavoj i crvenoj boji. Preko ramena je prebačena crna marama sa žutim, narandžastim i crvenim resama koje padaju preko rukava, a preko marame se nalazi prsluk sa izvezenim belim mašnicama, crvenim i zelenim opšivcima i vezom. Nošenje prsluka ukazuje na stariju varijantu odevanja. Pravilnih crta lica, ovlaš nasmejana, devojka je pravi primer dobrog akademskog poziranja za studiju svečane nošnje u Petrovcu.
Žena u marami II, inv. br. 16
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 62 x 77,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret mlade žene u sedećem položaju prikazan je do ispod struka. U pitanju je studija raskošne svečane nošnje, koja je izvedena u bogatom koloritu, adekvatno zahtevima prikazanih realija. Žena je sa vezanom kosom, na glavi ima oglavlje koje upućuje na to da je udata. Ono je crne boje sa crvenim cvetićima, dok je marama bogata resama, prebačena preko ramena i ruku, a vezana pozadi, sa žutim rubom i bogatim floralnim motivima crvene, plave i zelene boje. Vide se donji delovi rukava košulje u crvenoj i beloj boji, sa plavim vezom.
Žena u marami II, inv. br. 16
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 62 x 77,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret mlade žene u sedećem položaju prikazan je do ispod struka. U pitanju je studija raskošne svečane nošnje, koja je izvedena u bogatom koloritu, adekvatno zahtevima prikazanih realija. Žena je sa vezanom kosom, na glavi ima oglavlje koje upućuje na to da je udata. Ono je crne boje sa crvenim cvetićima, dok je marama bogata resama, prebačena preko ramena i ruku, a vezana pozadi, sa žutim rubom i bogatim floralnim motivima crvene, plave i zelene boje. Vide se donji delovi rukava košulje u crvenoj i beloj boji, sa plavim vezom.
Devojka, inv. br. 20
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 43 x 51,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Devojka ima zalizanu smeđu kosu i ukrasnu mašnu u kosi otpozadi, kojom dominira crvena boja, dok su floralni motivi u drugim bojama. Oko vrata ima puštenu maramu koja se vidi do polovine grudi, s obzirom da je toliki i portret. Motivi se ne razaznaju jasno, kao ni na mašni, već je akcenat više bio na utisku i ekspresiji doživljenih boja, nego na realističkom portretisanju i minucioznom opisu nošnje.
Devojka, inv. br. 20
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 43 x 51,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Devojka ima zalizanu smeđu kosu i ukrasnu mašnu u kosi otpozadi, kojom dominira crvena boja, dok su floralni motivi u drugim bojama. Oko vrata ima puštenu maramu koja se vidi do polovine grudi, s obzirom da je toliki i portret. Motivi se ne razaznaju jasno, kao ni na mašni, već je akcenat više bio na utisku i ekspresiji doživljenih boja, nego na realističkom portretisanju i minucioznom opisu nošnje.
Pavol Orsag Hvijezdoslav, inv. br. 34
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 44 x 56 cm.
Godina: 1949.
Opis: Realističan, minuciozan prikaz lica starijeg muškarca sa svetloplavim očima, prosede kose, brkova i obrva. Mašna i okovratnik izgledaju kao nacrt, stiče se utisak kao da je lice izronilo iz jedne drugačije, nedefinisane strukture. Boja podloge/papira je tamnooker.
Pavol Orsag Hvijezdoslav (Višni Kubin, 2. februar 1849. – Dolni Kubin, 8. novembar 1921.) je bio slovački pesnik, dramaturg, prevodilac, a jedno vreme i zastupnik Čehoslovačkog parlamenta.
Pavol Orsag Hvijezdoslav, inv. br. 34
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 44 x 56 cm.
Godina: 1949.
Opis: Realističan, minuciozan prikaz lica starijeg muškarca sa svetloplavim očima, prosede kose, brkova i obrva. Mašna i okovratnik izgledaju kao nacrt, stiče se utisak kao da je lice izronilo iz jedne drugačije, nedefinisane strukture. Boja podloge/papira je tamnooker.
Pavol Orsag Hvijezdoslav (Višni Kubin, 2. februar 1849. – Dolni Kubin, 8. novembar 1921.) je bio slovački pesnik, dramaturg, prevodilac, a jedno vreme i zastupnik Čehoslovačkog parlamenta.
Portret muškarca – brat Z. Medveđove, inv. br. 30
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 31 x 41,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret muškarca je dat iz poluprofila. On je tamnih očiju i čvrstog pogleda prikovanog za prostor ispred sebe, stisnute vilice, kratke smeđe kose i malo produženih zulufa. Vidi se ruska kragna košulje preko koje ima smeđi kaputić. Pozadina je skoro stopljena sa bojama koje preovladavaju na portretu, čime je naglašen lik i karakter portretisanog muškarca.
Portret muškarca – brat Zuske Medveđove, inv. br. 30
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 31 x 41,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret muškarca je dat iz poluprofila. On je tamnih očiju i čvrstog pogleda prikovanog za prostor ispred sebe, stisnute vilice, kratke smeđe kose i malo produženih zulufa. Vidi se ruska kragna košulje preko koje ima smeđi kaputić. Pozadina je skoro stopljena sa bojama koje preovladavaju na portretu, čime je naglašen lik i karakter portretisanog muškarca.
Roditelji Zuske Medveđove, inv. br. 31
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 149,5 x 109 cm.
Godina: 1922.
Opis: Starija žena i muškarac njene dobi sede sa rukama položenim u krilo. Oboje su odeveni u crno, sa belim detaljima. Gornji deo pozadine je tamnoplav, dok je donji tamnosmeđ. Lica su ozbiljna i realistički predočena.
Roditelji Zuske Medveđove, inv. br. 31
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 149,5 x 109 cm.
Godina: 1922.
Opis: Starija žena i muškarac njene dobi sede sa rukama položenim u krilo. Oboje su odeveni u crno, sa belim detaljima. Gornji deo pozadine je tamnoplav, dok je donji tamnosmeđ. Lica su ozbiljna i realistički predočena.
Portret Adele Čajak, inv. br. 35
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 34,5 x 44 cm.
Godina: 1966.
Opis: Crtež je jednostavan i transparentan u prikazu starije žene sa sedom kosom, skupljenom pozadi, tamnim očima i naočarima sa providnim ramom.
Adela Čajak-Petrovič, glumica, rediteljka, dramaturškinja i predsednica Pozorišnog odbora Matice slovačke u Jugoslaviji. Rođena je u Bačkom Petrovcu, 25. 4. 1901. godine u porodici Čajak (otac je pisac Jan Čajak). Srednju građansku školu je pohađala u Novom Sadu, Učiteljski institut u Sarvašu, a nakon 1918. godine u Bratislavi. Od 1921. radila je kao učiteljica u Bačkom Petrovcu, tokom Drugog svetskog rata živela je u Budimpešti, a od 1945. godine u Bratislavi. Objavljivala je pesnička i prozna dela u slovačkim časopisima ,,Svit“, ,,Naš život“, „Narodna jednota“ i u kalendarima objavljenim u Bačkom Petrovcu. Njenu komediju za mlade ,,Zbogom, profesore” i dramu ,,Mesec na nebu” amateri su predstavili u Petrovcu. U obliku knjige je objavljena drama iz rudarskog okruženja ,,Inžinier Hora” (1943). Dela za decu: poezija ,,Sitno cveće” (1943) i proza ,,U čarobnom carstvu bajki” (1943). Radila je i kao urednica časopisa za decu ,,Naše slniečko”, dečjeg priloga dnevnog lista ,,Slovenska jednota”, koji je izlazio u Budimpešti. U Slovačkoj je pisala bajke za radio. U rukopisu je ostavila trotomni roman na temu antifašističkog otpora u Jugoslaviji.
Portret Adele Čajak, inv. br. 35
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 34,5 x 44 cm.
Godina: 1966.
Opis: Crtež je jednostavan i transparentan u prikazu starije žene sa sedom kosom, skupljenom pozadi, tamnim očima i naočarima sa providnim ramom.
Adela Čajak-Petrovič, glumica, rediteljka, dramaturškinja i predsednica Pozorišnog odbora Matice slovačke u Jugoslaviji. Rođena je u Bačkom Petrovcu, 25. 4. 1901. godine u porodici Čajak (otac je pisac Jan Čajak). Srednju građansku školu je pohađala u Novom Sadu, Učiteljski institut u Sarvašu, a nakon 1918. godine u Bratislavi. Od 1921. radila je kao učiteljica u Bačkom Petrovcu, tokom Drugog svetskog rata živela je u Budimpešti, a od 1945. godine u Bratislavi. Objavljivala je pesnička i prozna dela u slovačkim časopisima ,,Svit“, ,,Naš život“, „Narodna jednota“ i u kalendarima objavljenim u Bačkom Petrovcu. Njenu komediju za mlade ,,Zbogom, profesore” i dramu ,,Mesec na nebu” amateri su predstavili u Petrovcu. U obliku knjige je objavljena drama iz rudarskog okruženja ,,Inžinier Hora” (1943). Dela za decu: poezija ,,Sitno cveće” (1943) i proza ,,U čarobnom carstvu bajki” (1943). Radila je i kao urednica časopisa za decu ,,Naše slniečko”, dečjeg priloga dnevnog lista ,,Slovenska jednota”, koji je izlazio u Budimpešti. U Slovačkoj je pisala bajke za radio. U rukopisu je ostavila trotomni roman na temu antifašističkog otpora u Jugoslaviji.
Žena s detetom, inv. br. 43
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 72 x 83 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: I žena i dečak gotovo da zainteresovano posmatraju nešto sa svoje desne strane. Žena ima gustu smeđu kosu do ispod ušiju, obučena je u zelenu tuniku ispod koje proviruje sa levog ramena bela majica, a desna ruka je obmotana crvenom maramom i položena u krilo. Dečak je u crveno-beloj košuljici, sa smeđom kosom. Dok je dečak nasmejan, žena je krajnje ozbiljna, čak i pomalo zabrinutog izgleda. Levom rukom obgrlila je dečaka.
Žena s detetom, inv. br. 43
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 72 x 83 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: I žena i dečak gotovo da zainteresovano posmatraju nešto sa svoje desne strane. Žena ima gustu smeđu kosu do ispod ušiju, obučena je u zelenu tuniku ispod koje proviruje sa levog ramena bela majica, a desna ruka je obmotana crvenom maramom i položena u krilo. Dečak je u crveno-beloj košuljici, sa smeđom kosom. Dok je dečak nasmejan, žena je krajnje ozbiljna, čak i pomalo zabrinutog izgleda. Levom rukom obgrlila je dečaka.
Jan Čajak, inv. br. 36
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 53 x 65 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Realističan portret starijeg muškarca, sa tankim brkovima i prosedom, tamnijom kosom, u klasičnom stavu, u crnom odelu sa belom košuljom i crnom kravatom. Pozadina je za nijansu svetlija od odela i cela slika je prilično tamna.
Jan Čajak (pseud. Aliquis, Jan Drienčanski, Mihal Kopanjicki, Nihil, Pozorovatelj, Stričko Jan). Rodio se u Liptovskom Janu, 19. decembra 1863, a umro je u Bačkom Petrovcu, 29. maja 1944. godine. Jan Čajak je bio znameniti slovački književnik i prevodilac, koji je svojevremeno delovao kao učitelj i kulturni radnik u Selenči i Bačkom Petrovcu. U tom periodu Jan Čajak je bio vodeća ličnost kulturne i prosvetne aktivnosti Slovaka sa Donje zemlje i otada počinje njegovo književno stvaralaštvo. Značajan broj Čajakovih proznih dela ima karakteristike ranog realizma, a njihova glavna tematika bazira se na životu vojvođanskih Slovaka. Čajak kao aktivni kulturni radnik je učestvovao u osnivanju Jugoslovenskog izdavačkog društva u Bačkom Petrovcu, slovačke gimnazije u Bačkom Petrovcu i zalagao se za osnivanje kulturnih institucija vojvođanskih Slovaka.
Jan Čajak, inv. br. 36
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 53 x 65 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Realističan portret starijeg muškarca, sa tankim brkovima i prosedom, tamnijom kosom, u klasičnom stavu, u crnom odelu sa belom košuljom i crnom kravatom. Pozadina je za nijansu svetlija od odela i cela slika je prilično tamna.
Jan Čajak (pseud. Aliquis, Jan Drienčanski, Mihal Kopanjicki, Nihil, Pozorovatelj, Stričko Jan). Rodio se u Liptovskom Janu, 19. decembra 1863, a umro je u Bačkom Petrovcu, 29. maja 1944. godine. Jan Čajak je bio znameniti slovački književnik i prevodilac, koji je svojevremeno delovao kao učitelj i kulturni radnik u Selenči i Bačkom Petrovcu. U tom periodu Jan Čajak je bio vodeća ličnost kulturne i prosvetne aktivnosti Slovaka sa Donje zemlje i otada počinje njegovo književno stvaralaštvo. Značajan broj Čajakovih proznih dela ima karakteristike ranog realizma, a njihova glavna tematika bazira se na životu vojvođanskih Slovaka. Čajak kao aktivni kulturni radnik je učestvovao u osnivanju Jugoslovenskog izdavačkog društva u Bačkom Petrovcu, slovačke gimnazije u Bačkom Petrovcu i zalagao se za osnivanje kulturnih institucija vojvođanskih Slovaka.
Devojka iz Banata, inv. br. 27
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 55 x 78 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Prikazana je devojka u stojećem stavu, malo okrenuta ka desnoj strani, tako da je predstavljena iz poluprofila. Ruke se spuštaju ispred i šaka je preko šake, koja drži belu maramicu, što je u kontrastu sa svetloplavom dugačkom naboranom keceljom/suknjom sa crvenim cvetićima. Na glavi ima ukrasnu traku preko glave, vezanu pozadi, a preko gornjeg dela tela prebačenu i povezanu veliku smeđe-žuto-belu maramu sa dugačkim resama. Noge joj se vide do iznad gležnjeva, obuvena je u plitke crne cipele sa plavim mašnicama u dva reda i crvene čarape.
Devojka iz Banata, inv. br. 27
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 55 x 78 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Prikazana je devojka u stojećem stavu, malo okrenuta ka desnoj strani, tako da je predstavljena iz poluprofila. Ruke se spuštaju ispred i šaka je preko šake, koja drži belu maramicu, što je u kontrastu sa svetloplavom dugačkom naboranom keceljom/suknjom sa crvenim cvetićima. Na glavi ima ukrasnu traku preko glave, vezanu pozadi, a preko gornjeg dela tela prebačenu i povezanu veliku smeđe-žuto-belu maramu sa dugačkim resama. Noge joj se vide do iznad gležnjeva, obuvena je u plitke crne cipele sa plavim mašnicama u dva reda i crvene čarape.
Božena Slančikova-Timrava, inv. br. 89
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 34 x 43,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portretisana je uglavnom glava starije žene, sa kratkom sedom kosom, paž dužine. Koloritnost dominira, a lice je naglašeno senčenjem. Žena je smirenog pogleda i izraza, svetlih očiju. Kosa joj je proseda, u raznim nijansama sive i bele.
Božena Slančikova-Timrava bila je slovačka prozaistkinja i dramska spisateljica, vrhunski predstavnik druge faze slovačkog realizma. Rođena je 1867. godine u Polihnu, u parohijskoj porodici. Školovala se u rodnom mestu i u građanskoj školi u Banskoj Bistrici. Radila je na nekoliko mesta kao negovateljica, nije imala stalne finansijske prihode, pa se celog života borila sa egzistencijalnim problemima. Na njen književni razvoj uticala je privatnost, život neudate žene u udaljenom novohradskom kraju i porodične književne tradicije. Pisala je stihove, pripovetke i novela iz seoskog i društvenog života, iz okruženja seoske inteligencije, često obeležene autobiografskim elementima. Umrla je u Lučencu 1951. godine.
Božena Slančikova-Timrava, inv. br. 89
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 34 x 43,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portretisana je uglavnom glava starije žene, sa kratkom sedom kosom, paž dužine. Koloritnost dominira, a lice je naglašeno senčenjem. Žena je smirenog pogleda i izraza, svetlih očiju. Kosa joj je proseda, u raznim nijansama sive i bele.
Božena Slančikova-Timrava bila je slovačka prozaistkinja i dramska spisateljica, vrhunski predstavnik druge faze slovačkog realizma. Rođena je 1867. godine u Polihnu, u parohijskoj porodici. Školovala se u rodnom mestu i u građanskoj školi u Banskoj Bistrici. Radila je na nekoliko mesta kao negovateljica, nije imala stalne finansijske prihode, pa se celog života borila sa egzistencijalnim problemima. Na njen književni razvoj uticala je privatnost, život neudate žene u udaljenom novohradskom kraju i porodične književne tradicije. Pisala je stihove, pripovetke i novela iz seoskog i društvenog života, iz okruženja seoske inteligencije, često obeležene autobiografskim elementima. Umrla je u Lučencu 1951. godine.
Gospođa Grejzinger, inv. br. 38
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 34 x 39,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Starija, proseda žena, guste, unazad začešljane kose, u crnom, prikazana je kako sedi, što se zaključuje po naslonu fotelje iza nje. Portret je izveden do grudi, pogled plavosivih očiju usmeren je ulevo, a bogato kolorisanje tena, kose i pozadine impresionističkim potezima daje jednu živost, bez obzira na prevlast tamnih boja i nijansi.
Adela Grajzinger rođena je 6. decembra 1867. godine u Gložanu, u porodici učitelja Jana Kubanjija. Godine 1892. udala se za Eduarda Grajzingera, učitelja u Petrovcu, koji se takođe posvetio poljoprivredi, a zatim i trgovini ovim proizvodima. Pored svojih poslova, njih dvoje su se potpuno posvetili kulturnim aktivnostima i dobrotvornom radu. U godinama posle Prvog svetskog rata bila je uglavnom aktivna kao rediteljka i sa domaćim amaterima uvežbavala je na desetine originala u Industrijskom čitalačkom kružoku, u Sokolskoj jedinici, Udruženju slovačkih učenika gimnazije. Više od 20 godina bila je predsedavajuća Petrovačke podružnice Centralnog udruženja čehoslovačkih žena u Kraljevini SHS. U vreme osnivanja Matice slovačke u Jugoslaviji, Adela je bila jedan od članova osnivača i istovremeno članica užeg odbora Matice. Umrla je 1940.
Gospođa Grejzinger, inv. br. 38
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 34 x 39,5 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Starija, proseda žena, guste, unazad začešljane kose, u crnom, prikazana je kako sedi, što se zaključuje po naslonu fotelje iza nje. Portret je izveden do grudi, pogled plavosivih očiju usmeren je ulevo, a bogato kolorisanje tena, kose i pozadine impresionističkim potezima daje jednu živost, bez obzira na prevlast tamnih boja i nijansi.
Adela Grajzinger rođena je 6. decembra 1867. godine u Gložanu, u porodici učitelja Jana Kubanjija. Godine 1892. udala se za Eduarda Grajzingera, učitelja u Petrovcu, koji se takođe posvetio poljoprivredi, a zatim i trgovini ovim proizvodima. Pored svojih poslova, njih dvoje su se potpuno posvetili kulturnim aktivnostima i dobrotvornom radu. U godinama posle Prvog svetskog rata bila je uglavnom aktivna kao rediteljka i sa domaćim amaterima uvežbavala je na desetine originala u Industrijskom čitalačkom kružoku, u Sokolskoj jedinici, Udruženju slovačkih učenika gimnazije. Više od 20 godina bila je predsedavajuća Petrovačke podružnice Centralnog udruženja čehoslovačkih žena u Kraljevini SHS. U vreme osnivanja Matice slovačke u Jugoslaviji, Adela je bila jedan od članova osnivača i istovremeno članica užeg odbora Matice. Umrla je 1940.
Autoportret sa paletom, inv. br. 33
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 72 x 96,5 cm.
Godina: 1929.
Opis: Slikarka je prikazala sebe u stojećem stavu, ispred štafelaja, sa paletom u levoj i kistom u desnoj ruci. Na ivici palete prisutne su sve osnovne boje. Nosi radni mantil u nijansama bež boje, sa plavim reverima i manžetnom. Ten je u nijansama ružičaste, a pozadina je u nijansama smeđe i tamnosive boje. Potezi su ekspresivni.
Autoportret sa paletom, inv. br. 33
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 72 x 96,5 cm.
Godina: 1929.
Opis: Slikarka je prikazala sebe u stojećem stavu, ispred štafelaja, sa paletom u levoj i kistom u desnoj ruci. Na ivici palete prisutne su sve osnovne boje. Nosi radni mantil u nijansama bež boje, sa plavim reverima i manžetnom. Ten je u nijansama ružičaste, a pozadina je u nijansama smeđe i tamnosive boje. Potezi su ekspresivni.
Jan Čajak mlađi, inv. br. 90
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 34 x 43 cm.
Godina: 1956.
Opis: Sa vrlo malo boja, tamnosmeđom i crnom, prikazan je mlad čovek sa beretkom na glavi, svetlih očiju i usredsređenog izraza lica. Beretka je nagnuta na levu stranu glave. Glava i vrat su jedino vidni.
Jan Čajak je rođen 1897. godine u Selenči, u porodici učitelja Jan Čajaka st. Obrazovanje je stekao u gimnazijama u Sarvašu, Novom Vrbasu i Novom Sadu od 1908. godine. Tokom perioda od 1915. do 1919. studirao je evangelističku teologiju u Bratislavi i Prešovu, do 1925. eksterno na Pedagoškom univerzitetu u Beogradu. Nakon školovanja radio je od 1919. kao profesor slovačkog jezika i istorije u gimnaziji u Bačkom Petrovcu. U razdoblju od 1942 do 1944. radio je kao urednik dnevnog lista ,,Slovenska jednota“ u Budimpešti. Godine 1944. došao je u Slovačku, gde je promenio nekoliko radnih mesta: 1945. bio je zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova Čehoslovačke Republike u Budimpešti, nakon 1948. šef Odseka za štampu Komisije za informisanje, a u periodu od 1949. do 1960. urednik u Bratislavi. Čajakovo književno stvaralaštvo razvijalo se u raznim pravcima. U početku se posvetio humorističkoj prozi folklornog tipa, da bi kasnije, pod uticajem realističkih autora, prešao na društveno angažovanu satiru. Radio je i kao novinar, pisao memoare za ratne godine, kao i dela na ustaničke teme. Umro je 1982. godine u Bratislavi.
Jan Čajak mlađi, inv. br. 90
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 34 x 43 cm.
Godina: 1956.
Opis: Sa vrlo malo boja, tamnosmeđom i crnom, prikazan je mlad čovek sa beretkom na glavi, svetlih očiju i usredsređenog izraza lica. Beretka je nagnuta na levu stranu glave. Glava i vrat su jedino vidni.
Jan Čajak je rođen 1897. godine u Selenči, u porodici učitelja Jan Čajaka st. Obrazovanje je stekao u gimnazijama u Sarvašu, Novom Vrbasu i Novom Sadu od 1908. godine. Tokom perioda od 1915. do 1919. studirao je evangelističku teologiju u Bratislavi i Prešovu, do 1925. eksterno na Pedagoškom univerzitetu u Beogradu. Nakon školovanja radio je od 1919. kao profesor slovačkog jezika i istorije u gimnaziji u Bačkom Petrovcu. U razdoblju od 1942 do 1944. radio je kao urednik dnevnog lista ,,Slovenska jednota“ u Budimpešti. Godine 1944. došao je u Slovačku, gde je promenio nekoliko radnih mesta: 1945. bio je zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova Čehoslovačke Republike u Budimpešti, nakon 1948. šef Odseka za štampu Komisije za informisanje, a u periodu od 1949. do 1960. urednik u Bratislavi. Čajakovo književno stvaralaštvo razvijalo se u raznim pravcima. U početku se posvetio humorističkoj prozi folklornog tipa, da bi kasnije, pod uticajem realističkih autora, prešao na društveno angažovanu satiru. Radio je i kao novinar, pisao memoare za ratne godine, kao i dela na ustaničke teme. Umro je 1982. godine u Bratislavi.
Žena s knjigom, inv. br. 39
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 59 x 73,5 cm.
Godina: 1928.
Opis: Zuska Medveđova je dala svoj doprinos ovoj, skoro žanr sceni, posebno prisutnoj od 18. veka, ali i ranije, sve do savremenog doba. Žena sa knjigom je ovde prikazana kao lepa mlada devojka, zamišljena i zagledana u daljinu, u neodređeni prostor, sa sklopljenom knjigom na grudima koju drži levom rukom, dok je desnu položila u krilo. Kovrdžave kestenjaste kose, tamnih očiju i bledocrvenih usana, deluje kao lepa predstavnica romantičarskih portreta. Naslikana je sa belom čipkom na ramenima, dok je ostatak bluze, ispod koje tek proviruje delić crvene majice sa žutom čipkom u izrezu, tamnosmeđ, kao i pozadina koja ima primese tamnoplave boje. Primetna je i viseća minđuša u levom uhu čitateljke.
Žena s knjigom, inv. br. 39
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 59 x 73,5 cm.
Godina: 1928.
Opis: Zuska Medveđova je dala svoj doprinos ovoj, skoro žanr sceni, posebno prisutnoj od 18. veka, ali i ranije, sve do savremenog doba. Žena sa knjigom je ovde prikazana kao lepa mlada devojka, zamišljena i zagledana u daljinu, u neodređeni prostor, sa sklopljenom knjigom na grudima koju drži levom rukom, dok je desnu položila u krilo. Kovrdžave kestenjaste kose, tamnih očiju i bledocrvenih usana, deluje kao lepa predstavnica romantičarskih portreta. Naslikana je sa belom čipkom na ramenima, dok je ostatak bluze, ispod koje tek proviruje delić crvene majice sa žutom čipkom u izrezu, tamnosmeđ, kao i pozadina koja ima primese tamnoplave boje. Primetna je i viseća minđuša u levom uhu čitateljke.
Eržika Mičatek, inv. br. 37
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 47,5 x 58 cm.
Godina: 1931.
Opis: Portret starije žene, sa podignutom kosom i razdeljkom, dobroćudnim smeškom na usnama i u očima. Nosi nisku crnih bisera oko vrata, koji se stapaju sa crnom bojom majice, dok njen V-izrez ukrašava jedan orden sa leve strane grudi. Pozadina je u nijansama zelene i smeđe boje.
Eržika Mičatek se rodila u Kisaču, 18. novembra 1872, a umrla je 29. decembra 1951. u svom rodnom mestu. Eržika je bila slovačka aktivistkinja za prava žena i predsednica Centralnog saveza čehoslovačkih žena u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Osnovnu školu završila je u rodnom mestu. Pisala je članke i objavljivala prevode sa srpskog jezika u časopisima u Slovačkoj (Slovenské pohľady i Národné noviny) i u Vojvodini. Kasnije je pisala o kulturnom životu Slovaka u Vojvodini i o istaknutim jugoslovenskim književnicima, šaljući prevode njihovih dela. Objavljivala je i u Zborniku Čehoslovačkog saveza u Kraljevini SHS. Bila je među osnivačima, a kasnije i predsednica Centralnog saveza čehoslovačkih žena u Kraljevini SHS, sa sedištem u Novom Sadu. Učestvovala je u radu Kongresa žena Male Antante u Sarajevu 1924. godine i Narodnog ženskog saveza Kraljevine Jugoslavije na Bledu.
Odlikovana je Zaslužnim krstom Svetog Save V reda.
Eržika Mičatek, inv. br. 37
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 47,5 x 58 cm.
Godina: 1931.
Opis: Portret starije žene, sa podignutom kosom i razdeljkom, dobroćudnim smeškom na usnama i u očima. Nosi nisku crnih bisera oko vrata, koji se stapaju sa crnom bojom majice, dok njen V-izrez ukrašava jedan orden sa leve strane grudi. Pozadina je u nijansama zelene i smeđe boje.
Eržika Mičatek se rodila u Kisaču, 18. novembra 1872, a umrla je 29. decembra 1951. u svom rodnom mestu. Eržika je bila slovačka aktivistkinja za prava žena i predsednica Centralnog saveza čehoslovačkih žena u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Osnovnu školu završila je u rodnom mestu. Pisala je članke i objavljivala prevode sa srpskog jezika u časopisima u Slovačkoj (Slovenské pohľady i Národné noviny) i u Vojvodini. Kasnije je pisala o kulturnom životu Slovaka u Vojvodini i o istaknutim jugoslovenskim književnicima, šaljući prevode njihovih dela. Objavljivala je i u Zborniku Čehoslovačkog saveza u Kraljevini SHS. Bila je među osnivačima, a kasnije i predsednica Centralnog saveza čehoslovačkih žena u Kraljevini SHS, sa sedištem u Novom Sadu. Učestvovala je u radu Kongresa žena Male Antante u Sarajevu 1924. godine i Narodnog ženskog saveza Kraljevine Jugoslavije na Bledu.
Odlikovana je Zaslužnim krstom Svetog Save V reda.
Jan Grunjik I, inv. br. 83
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 77,5 x 93 cm.
Godina: 1929.
Opis: Prikazan je stariji čovek, bucmastog lica i nasmešenog izraza, sa sedim brkovima i naočarima sa okruglim crnim ramom. Sedi na stilskoj stolici, levom rukom oslonjen na rukohvat, a druga je opušteno položena na koleno. U levom džepu od sakoa ima hemijsku olovku. Ispod sakoa primetan je prsluk, bela košulja i crna kravata. Odelo je tamne boje, pa se stapa sa isto tako tamnom pozadinom.
Jan Grunjik je bio značajna ličnost među Slovacima u Vojvodini, koja se bavila ozbiljnim nacionalnim pitanjima. Posle Prvog svetskog rata, Jan Grunjik je zajedno sa vodećim Slovacima zauzeo stav i podržao ideju o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a bio je delegat iz Bačkog Petrovca. Grunjik je bio među prvim rukovodiocima Slovačke štedionice u Bačkom Petrovcu, a od 1908. do 1930. bio je direktor štedionice do svoje smrti, kada ga je zamenio sin Ivan.
Jan Grunjik I, inv. br. 83
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 77,5 x 93 cm.
Godina: 1929.
Opis: : Prikazan je stariji čovek, bucmastog lica i nasmešenog izraza, sa sedim brkovima i naočarima sa okruglim crnim ramom. Sedi na stilskoj stolici, levom rukom oslonjen na rukohvat, a druga je opušteno položena na koleno. U levom džepu od sakoa ima hemijsku olovku. Ispod sakoa primetan je prsluk, bela košulja i crna kravata. Odelo je tamne boje, pa se stapa sa isto tako tamnom pozadinom.
Jan Grunjik je bio značajna ličnost među Slovacima u Vojvodini, koja se bavila ozbiljnim nacionalnim pitanjima. Posle Prvog svetskog rata, Jan Grunjik je zajedno sa vodećim Slovacima zauzeo stav i podržao ideju o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a bio je delegat iz Bačkog Petrovca. Grunjik je bio među prvim rukovodiocima Slovačke štedionice u Bačkom Petrovcu, a od 1908. do 1930. bio je direktor štedionice do svoje smrti, kada ga je zamenio sin Ivan.
Julijus Kubanji, inv. br. 93
Tehnika: crtež grafitom.
Dimenzije: 50 x 61 cm.
Godina: 1957.
Opis: Portret starijeg čoveka sa omanjim brkovima, sedom (belom) kosom i svetlim očima, dobroćudnog osmeha, prikazan je u anfasu. Veličina portreta omogućava da vidimo odelo koje se sastoji od košulje, kravate i sakoa.
Julijus Kubanji je rođen 10. juna 1875. u Gložanu. Školovao se u Gložanu, Petrovcu, Budimpešti i u gimnaziji u Sarvašu. U Baji je nastavio studije na Učiteljskom institutu, gde ga je tokom studija pozvala Evangelistička crkva iz Bačkog Petrovca i angažovala kao kantora i učitelja. U Prešovu je položio učiteljske ispite i stekao učiteljsku diplomu.
Nakon završetka obrazovanja, bio je aktivan u mnogim oblastima društvenog života Slovaka na ovim prostorima, povećavajući tako obrazovni nivo stanovništva i podržavajući nacionalnu svest. U Petrovcu je prvo radio kao učitelj i kantor, a kasnije kao direktor Narodne škole. Bio je suosnivač prvog slovačkog hora u Petrovcu. Takođe se aktivno uključio u osnivanje štamparije. Pokrenuo je osnivanje Izdavačkog udruženja, koje je bilo izdavač novina ,,Narodna jednota“. Osim toga, učestvovao je u uspostavljanju Čehoslovačke unije u Kraljevini SHS, čiji je bio sekretar.
Bio je i suosnivač Privredne škole i Udruženja poljoprivrednika. Inicirao je osnivanje slovačke gimnazije u Petrovcu i konstitutivno zasedanje Upravnog saveta gimnazije. Nakon osnivanja gimnazije, Julijus Kubanji imenovan je za privremenog direktora gimnazije do 11. marta 1920.
Umro je 10. jula 1926. godine u Bačkom Petrovcu.
Julijus Kubanji, inv. br. 93
Tehnika: crtež grafitom.
Dimenzije: 50 x 61 cm.
Godina: 1957.
Opis: Portret starijeg čoveka sa omanjim brkovima, sedom (belom) kosom i svetlim očima, dobroćudnog osmeha, prikazan je u anfasu. Veličina portreta omogućava da vidimo odelo koje se sastoji od košulje, kravate i sakoa.
Julijus Kubanji je rođen 10. juna 1875. u Gložanu. Školovao se u Gložanu, Petrovcu, Budimpešti i u gimnaziji u Sarvašu. U Baji je nastavio studije na Učiteljskom institutu, gde ga je tokom studija pozvala Evangelistička crkva iz Bačkog Petrovca i angažovala kao kantora i učitelja. U Prešovu je položio učiteljske ispite i stekao učiteljsku diplomu.
Nakon završetka obrazovanja, bio je aktivan u mnogim oblastima društvenog života Slovaka na ovim prostorima, povećavajući tako obrazovni nivo stanovništva i podržavajući nacionalnu svest. U Petrovcu je prvo radio kao učitelj i kantor, a kasnije kao direktor Narodne škole. Bio je suosnivač prvog slovačkog hora u Petrovcu. Takođe se aktivno uključio u osnivanje štamparije. Pokrenuo je osnivanje Izdavačkog udruženja, koje je bilo izdavač novina ,,Narodna jednota“. Osim toga, učestvovao je u uspostavljanju Čehoslovačke unije u Kraljevini SHS, čiji je bio sekretar.
Bio je i suosnivač Privredne škole i Udruženja poljoprivrednika. Inicirao je osnivanje slovačke gimnazije u Petrovcu i konstitutivno zasedanje Upravnog saveta gimnazije. Nakon osnivanja gimnazije, Julijus Kubanji imenovan je za privremenog direktora gimnazije do 11. marta 1920.
Umro je 10. jula 1926. godine u Bačkom Petrovcu.
Gospođa Grunjik, inv. br. 188
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 58 x 74 cm.
Godina: 1929.
Opis: Portret starije gospođe naslikan je iz anfasa. Ona je u crnom odelu, sa kragnom zasićene ljubičaste boje, a iza nje se nalazi tamnosmeđa pozadina, zbog čega lice žene dolazi do punog izražaja. Izraz lica joj je zadovoljan i spokojan, upotpunjen kestenjastom začešljanom kosom.
Gospođa Grunjik, inv. br. 188
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 58 x 74 cm.
Godina: 1929.
Opis: Portret starije gospođe naslikan je iz anfasa. Ona je u crnom odelu, sa kragnom zasićene ljubičaste boje, a iza nje se nalazi tamnosmeđa pozadina, zbog čega lice žene dolazi do punog izražaja. Izraz lica joj je zadovoljan i spokojan, upotpunjen kestenjastom začešljanom kosom.
Milan Hodža, inv. br. 120
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 89 x 112 cm.
Godina: 1936.
Opis: Stariji čovek u tamnom svečanom odelu, sedi na stolici, jednom rukom blago oslonjen o rukohvat stolice, dok drugom, koja je na nozi, drži pismo ili dva lista papira. On je proćelav, sa okruglim naočarima bez rama. Ima brkove i blago otvorena usta. Svečano odelo sastoji se od bele leptir-mašne i bele košulje, crnog sakoa, crvene lente ispod sakoa i svetloplavog prsluka koji se kopča na jedno dugme, ispod lente. Na donjem delu sakoa sa leve strane zakačena su dva ordena. Pozadina je oslikana u nijansama tamnosmeđe boje, a stolica je prilično neupadljiva u odnosu na nju.
Milan Hodža je bio slovački političar, državnik i publicista. Bio je jedanaesti predsednik vlade Čehoslovačke.
Milan Hodža rodio se u Sučanima, 1878. godine (danas u Slovačkoj). Dobio je izvanredno obrazovanje: pravo je studirao u Budimpešti i Klužu, a filozofiju u Beču. Govorio je sedam jezika: mađarski, nemački, engleski, francuski, rumunski, srpskohrvatski i poljski, a bio je veoma uspešan i u žurnalistici i politici.
Hodža je bio član Republikanske stranke čehoslovačke vangradske sredine. U vladi je radio kao ministar zemljoradnje, ministar školstva i ministar prosvete.
Od 1935. do 1938. godine Hodža je bio predsednik 15. Čehoslovačke vlade. Godine 1938. odlazi u emigraciju, najpre u Švajcarsku, a zatim u Francusku. Godine 1940. u Francuskoj je osnovao Slovačko narodno veće. Odselio se u SAD i tu je razradio projekat Saveza srednjoevropskih naroda. Umro je u Klirvoteru, 27. juna 1944. godine.
Za njegov prvi politički uspeh može se smatrati izbor za poslanika u Kulpinskom srezu, 26. januara 1905. Slovačka javnost u Vojvodini ga je upoznala još ranije, kada je 1903. godine izdavao slovački nedeljnik. Hodžin program je bio veoma dopadljiv Srbima i Slovacima u Vojvodini.
Milan Hodža, inv. br. 120
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 89 x 112 cm.
Godina: 1936.
Opis: Stariji čovek u tamnom svečanom odelu, sedi na stolici, jednom rukom blago oslonjen o rukohvat stolice, dok drugom, koja je na nozi, drži pismo ili dva lista papira. On je proćelav, sa okruglim naočarima bez rama. Ima brkove i blago otvorena usta. Svečano odelo sastoji se od bele leptir-mašne i bele košulje, crnog sakoa, crvene lente ispod sakoa i svetloplavog prsluka koji se kopča na jedno dugme, ispod lente. Na donjem delu sakoa sa leve strane zakačena su dva ordena. Pozadina je oslikana u nijansama tamnosmeđe boje, a stolica je prilično neupadljiva u odnosu na nju.
Milan Hodža je bio slovački političar, državnik i publicista. Bio je jedanaesti predsednik vlade Čehoslovačke.
Milan Hodža rodio se u Sučanima, 1878. godine (danas u Slovačkoj). Dobio je izvanredno obrazovanje: pravo je studirao u Budimpešti i Klužu, a filozofiju u Beču. Govorio je sedam jezika: mađarski, nemački, engleski, francuski, rumunski, srpskohrvatski i poljski, a bio je veoma uspešan i u žurnalistici i politici.
Hodža je bio član Republikanske stranke čehoslovačke vangradske sredine. U vladi je radio kao ministar zemljoradnje, ministar školstva i ministar prosvete.
Od 1935. do 1938. godine Hodža je bio predsednik 15. Čehoslovačke vlade. Godine 1938. odlazi u emigraciju, najpre u Švajcarsku, a zatim u Francusku. Godine 1940. u Francuskoj je osnovao Slovačko narodno veće. Odselio se u SAD i tu je razradio projekat Saveza srednjoevropskih naroda. Umro je u Klirvoteru, 27. juna 1944. godine.
Za njegov prvi politički uspeh može se smatrati izbor za poslanika u Kulpinskom srezu, 26. januara 1905. Slovačka javnost u Vojvodini ga je upoznala još ranije, kada je 1903. godine izdavao slovački nedeljnik. Hodžin program je bio veoma dopadljiv Srbima i Slovacima u Vojvodini.
dr Jan Šuster, inv. br. 135
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 77,2 x 98,2 cm.
Godina: 1931.
Opis: Portret sredovečnog muškarca prikazan je do pojasa. Zagasito odelo sa belom košuljom i plavom kravatom, uz tamnu pozadinu zasićenih zelenih i smeđih tonova čine portret izražajnijim. Pogledom usmerenim prema posmatraču glava je postavljena u amfasu. Kosa je uredna i očešljana na razdeljak sa desne strane. Lice krase brkovi svetlosmeđe boje. Jedna ruka je položena na naslon, a druga na koleno.
dr Jan Šuster, inv. br. 135
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 77,2 x 98,2 cm.
Godina: 1931.
Opis: Portret sredovečnog muškarca prikazan je do pojasa. Zagasito odelo sa belom košuljom i plavom kravatom, uz tamnu pozadinu zasićenih zelenih i smeđih tonova čine portret izražajnijim. Pogledom usmerenim prema posmatraču glava je postavljena u amfasu. Kosa je uredna i očešljana na razdeljak sa desne strane. Lice krase brkovi svetlosmeđe boje. Jedna ruka je položena na naslon, a druga na koleno.
Zuzana Šuster, rođ. Kanja, inv. br. 136
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 77,2 x 98,2 cm.
Godina: 1931.
Opis: Portret predstavlja ženu u srednjim godinama, koja sedi u stolici sa rukama položenim na naslon. U desnoj ruci drži grančice ruža. Žena ima tamnosmeđu kosu, koja je u skladu sa haljiinom koju nosi. Lice joj je bledo, sa upadljivo plavim očima i blagim osmehom. Ono dolazi do izražaja zbog tamne pozadine, obojene zasićenim bojama zelene, smeđe i plave.
Zuzana Šuster, rođ. Kanja, inv. br. 136
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 77,2 x 98,2 cm.
Godina: 1931.
Opis: Portret predstavlja ženu u srednjim godinama, koja sedi u stolici sa rukama položenim na naslon. U desnoj ruci drži grančice ruža. Žena ima tamnosmeđu kosu, koja je u skladu sa haljiinom koju nosi. Lice joj je bledo, sa upadljivo plavim očima i blagim osmehom. Ono dolazi do izražaja zbog tamne pozadine, obojene zasićenim bojama zelene, smeđe i plave.
Devojka sa kolovratom, inv. br. 298
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 59,5 x 74,5 cm.
Godina: 20. vek.
Opis: Na slici je predstavljena devojka sa kolovratom. U sedećem položaju, ruku ispruženih prema vretenu, prikazana je polufigura devojke u slovačkoj svečanoj narodnoj nošnji. Svetlih tonova odeće predočeni su komplementarni kontrasti. Figura je naslikana na čistoj neoslikanoj boji prepariranog platna.
Devojka sa kolovratom, inv. br. 298
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 59,5 x 74,5 cm.
Godina: 20. vek.
Opis: Na slici je predstavljena devojka sa kolovratom. U sedećem položaju, ruku ispruženih prema vretenu, prikazana je polufigura devojke u slovačkoj svečanoj narodnoj nošnji. Svetlih tonova odeće predočeni su komplementarni kontrasti. Figura je naslikana na čistoj neoslikanoj boji prepariranog platna.
Autoportret, inv. br. 297
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 14 x 16 cm.
Godina: 20 vek.
Opis: Na slici je autoportret umetnice Zuske Medveđove, naslikan toplim tonovima i širokim potezima četkice. Na licu je prikazana svetlost koja dolazi preko levog ramena slikarke, s desne strane posmatrača, obasjava joj deo lica praveći senku na suprotnoj strani, koju je slikarka predstavila toplim tonovima. U istim toplim tonovima prikazana je i crvenkastoriđa kosa. Na slici se nazire odeća bele i plave boje koja svojim kontrastom osvežava sliku, još više naglašavajući tople tonove na njoj.
Autoportret, inv. br. 297
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 14 x 16 cm.
Godina: 20 vek.
Opis: Na slici je autoportret umetnice Zuske Medveđove, naslikan toplim tonovima i širokim potezima četkice. Na licu je prikazana svetlost koja dolazi preko levog ramena slikarke, s desne strane posmatrača, obasjava joj deo lica praveći senku na suprotnoj strani, koju je slikarka predstavila toplim tonovima. U istim toplim tonovima prikazana je i crvenkastoriđa kosa. Na slici se nazire odeća bele i plave boje koja svojim kontrastom osvežava sliku, još više naglašavajući tople tonove na njoj.
Portret mlade žene, inv. br. 189
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 58,5 x 70,5 cm.
Godina: 1922.
Opis: Portret mlade žene prikazan je sa ukrštenim rukama, koje su mirno položene u krilu. Preko desne ruke prebačena je ešarpa bele boje sa svetlomaslinastim ornamentom, poput haljine koju nosi. Kovrdžava kosa nameštena je u frizuru koja uobličava lice žene. Žena ima plave oči i nežan osmeh, sa svetlim ružem na usnama. Tamnozelena pozadina upotpunjuje svetli ten portreta u beloj haljini sa maslinasto zelenim ornamentom. Portret je u kontrastu sa pozadinom.
Portret mlade žene, inv. br. 189
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 58,5 x 70,5 cm.
Godina: 1922.
Opis: Portret mlade žene prikazan je sa ukrštenim rukama, koje su mirno položene u krilu. Preko desne ruke prebačena je ešarpa bele boje sa svetlomaslinastim ornamentom, poput haljine koju nosi. Kovrdžava kosa nameštena je u frizuru koja uobličava lice žene. Žena ima plave oči i nežan osmeh, sa svetlim ružem na usnama. Tamnozelena pozadina upotpunjuje svetli ten portreta u beloj haljini sa maslinasto zelenim ornamentom. Portret je u kontrastu sa pozadinom.
Stara žena, inv. br. 124
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 65 x 54 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret starije žene je vidan iz anfasa, skoro do struka. Ona nosi na glavi vezanu maramu crne boje, sa crveno-zelenim floralnim motivima, čiji donji delovi padaju na ramena, koja su skoro potpuno uvijena u crni šal, sa plavičastim prelivima. Pozadina je u nijansama tamnozelene boje.
Stara žena, inv. br. 124
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 65 x 54 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret starije žene je vidan iz anfasa, skoro do struka. Ona nosi na glavi vezanu maramu crne boje, sa crveno-zelenim floralnim motivima, čiji donji delovi padaju na ramena, koja su skoro potpuno uvijena u crni šal, sa plavičastim prelivima. Pozadina je u nijansama tamnozelene boje.
Mihal Kulik, inv. br. 137
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 59,5 x 73 cm.
Godina: oko 1945.
Opis: Portret mladog čoveka naslikan je u poluprofilu, koji je okrenut ka desnoj strani posmatrača. Tamna začešljana kosa uobličava ozbiljan izraz lica mladog čoveka. Na sebi ima belu vezenu košulju slovačke narodne nošnje. Pozadina je naslikana neutralno, u svetlim nijansama sepije. Slika je u harmoničnom koloritu.
Mihal Kulik je bio jedan od osnivača XIV vojvođanske udarne slovačke brigade. Ranjen je na Sremskom frontu, a posle duge bolesti umro je 1945. godine.
Mihal Kulik, inv. br. 137
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 59,5 x 73 cm.
Godina: oko 1945.
Opis: Portret mladog čoveka naslikan je u poluprofilu, koji je okrenut ka desnoj strani posmatrača. Tamna začešljana kosa uobličava ozbiljan izraz lica mladog čoveka. Na sebi ima belu vezenu košulju slovačke narodne nošnje. Pozadina je naslikana neutralno, u svetlim nijansama sepije. Slika je u harmoničnom koloritu.
Mihal Kulik je bio jedan od osnivača XIV vojvođanske udarne slovačke brigade. Ranjen je na Sremskom frontu, a posle duge bolesti umro je 1945. godine.
Portret muškarca sa brkovima, inv. br. 394
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 32,5 x 33,5 cm.
Godina: 20. vek.
Opis: Na slici je prikazan muški portret, nagog torza, sa rukom na bradi. Pogled čoveka je zamišljen, uperen u donji desni ugao, a glava mu je blago povijena nadole. Ima kratku tamnosmeđu kosu i proćelav je. Čovek ima dugačke, mrke brkove. Pozadina portreta je svetloplava.
Portret muškarca sa brkovima, inv. br. 394
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 32,5 x 33,5 cm.
Godina: 20. vek.
Opis: Na slici je prikazan muški portret, nagog torza, sa rukom na bradi. Pogled čoveka je zamišljen, uperen u donji desni ugao, a glava mu je blago povijena nadole. Ima kratku tamnosmeđu kosu i proćelav je. Čovek ima dugačke, mrke brkove. Pozadina portreta je svetloplava.
Samuel Kulik, inv. br. 138
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 59,5 x 73 cm.
Godina: oko 1945.
Opis: Mladić naslikan u poluprofilu, koji je okrenut prema levoj strani posmatrača. Začešljane kose u levu stranu, po izrazu lica deluje smireno. Na sebi ima belu slovačku nošnju – košulju sa vezenim plavim motivom. Pozadina je urađena u svetlim tonovima sepije. Slika je predstavljena u harmoničnom koloritu.
Bio je brat Mihala Kulika i takođe učesnik Narodnooslobodilačke borbe. Ranjen je tokom oslobođenja Virovitice, a umro je u aprilu 1945. godine.
Samuel Kulik, inv. br. 138
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 59,5 x 73 cm.
Godina: oko 1945.
Opis: Mladić naslikan u poluprofilu, koji je okrenut prema levoj strani posmatrača. Začešljane kose u levu stranu, po izrazu lica deluje smireno. Na sebi ima belu slovačku nošnju – košulju sa vezenim plavim motivom. Pozadina je urađena u svetlim tonovima sepije. Slika je predstavljena u harmoničnom koloritu.
Bio je brat Mihala Kulika i takođe učesnik Narodnooslobodilačke borbe. Ranjen je tokom oslobođenja Virovitice, a umro je u aprilu 1945. godine.
Jan Straka, inv. br. 114
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 39 x 43 cm.
Godina: 1956.
Opis: Čovek srednjih godina sa začešljanom tamnom kosom, gustom bradom i dužim brkovima. Oči su svetlozelene boje, a pogled smiren. Po okovratniku se vidi da nosi odelo sa belom košuljom i tamnom leptir-mašnom. Pozadina je osenčena grubim potezima, kao i odelo.
Jan Straka (1850 –1888) bio je učitelj i organizator pozorišnih predstava u Bačkom Petrovcu.
Jan Straka, inv. br. 114
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 39 x 43 cm.
Godina: 1956.
Opis: Čovek srednjih godina sa začešljanom tamnom kosom, gustom bradom i dužim brkovima. Oči su svetlozelene boje, a pogled smiren. Po okovratniku se vidi da nosi odelo sa belom košuljom i tamnom leptir-mašnom. Pozadina je osenčena grubim potezima, kao i odelo.
Jan Straka (1850 –1888) bio je učitelj i organizator pozorišnih predstava u Bačkom Petrovcu.
Janko Čmelik, inv. br. 112
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 52 x 65 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret lepog mladog čoveka, plavih očiju, visokog čela, guste tamnosmeđe začešljane kose i punih usana. Na sebi ima belu košulju sa malom ruskom kragnom, vezenu plavim koncem. Vez čine geometrijski i floralni motivi. Pozadina je bele boje.
Janko Čmelik bio je revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i jugoslovenski narodni heroj. Rođen je 1905. godine u Staroj Pazovi, u porodici vojvođanskih Slovaka.
Poticao je iz siromašne zemljoradničke porodice, a pošto nisu imali dovoljno zemlje, radio je kao nadničar kod bogatijih seljaka. Kako je od najranijih dana osetio težak zemljoradnički život, bio je opoziciono opredeljen. Posećujući čitaonicu Slovačkog narodnog doma došao je u dodir sa komunistima i 1935. godine postao član tada ilegalne Komunističke partije. Neretko su sastanci Okružnog komiteta održavani u Staroj Pazovi, u kući Janka Čmelika, gde su svraćali i rukovodeći vojvođanski komunisti. Bio je veoma društveno aktivan i uticao je na poljoprivredne radnike i siromašne seljake da se organizuju i bore za bolje uslove života. Učestvovao je u akciji za podizanje Slovačkog narodnog doma, 1928. godine. Dao je dobrovoljni novčani prilog sudelujući u radovima sa svojom zapregom.
Drugi svetski rat ga je zatekao u vojsci. Posle kapitulacije Vojske Kraljevine Jugoslovije, Janko je, zajedno sa nekoliko stotina hiljada vojnika i oficira, odveden u zarobljeništvo u Nemačku. Juna 1941. uspeo je da pobegne iz logora vrativši se u Staru Pazovu, gde je bio jedan od organizatora ustanka u ovom delu Srema. Krajem 1941. ustaše su ga uhapsile i mučile, nakon čega je prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Naposletku je odveden u Vukovar, gde je podvrgnut stravičnoj torturi, a preki sud u Vukovaru osudio ga je 2. maja 1942. godine na streljanje. Ubijen je 12. maja 1942. godine u Sremskoj Mitrovici.
Janko je posle rata sahranjen u zajedničkoj grobnici, sa Slobodanom Bajićem Pajom, Boškom Palkovljevićem Pinkijem i Stankom Paunovićem Veljkom na Spomen- groblju u Sremskoj Mitrovici. Za narodnog heroja proglašen je, Ukazom Vrhovnog štaba NOV i POJ, među prvim borcima Narodnooslobodilačke borbe iz Vojvodine, 25. oktobra 1943. godine.
Osnovna škola u Staroj Pazovi nosi njegovo ime.
Janko Čmelik, inv. br. 112
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 52 x 65 cm.
Godina: nepoznata.
Opis: Portret lepog mladog čoveka, plavih očiju, visokog čela, guste tamnosmeđe začešljane kose i punih usana. Na sebi ima belu košulju sa malom ruskom kragnom, vezenu plavim koncem. Vez čine geometrijski i floralni motivi. Pozadina je bele boje.
Janko Čmelik bio je revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i jugoslovenski narodni heroj. Rođen je 1905. godine u Staroj Pazovi, u porodici vojvođanskih Slovaka.
Poticao je iz siromašne zemljoradničke porodice, a pošto nisu imali dovoljno zemlje, radio je kao nadničar kod bogatijih seljaka. Kako je od najranijih dana osetio težak zemljoradnički život, bio je opoziciono opredeljen. Posećujući čitaonicu Slovačkog narodnog doma došao je u dodir sa komunistima i 1935. godine postao član tada ilegalne Komunističke partije. Neretko su sastanci Okružnog komiteta održavani u Staroj Pazovi, u kući Janka Čmelika, gde su svraćali i rukovodeći vojvođanski komunisti. Bio je veoma društveno aktivan i uticao je na poljoprivredne radnike i siromašne seljake da se organizuju i bore za bolje uslove života. Učestvovao je u akciji za podizanje Slovačkog narodnog doma, 1928. godine. Dao je dobrovoljni novčani prilog sudelujući u radovima sa svojom zapregom.
Drugi svetski rat ga je zatekao u vojsci. Posle kapitulacije Vojske Kraljevine Jugoslovije, Janko je, zajedno sa nekoliko stotina hiljada vojnika i oficira, odveden u zarobljeništvo u Nemačku. Juna 1941. uspeo je da pobegne iz logora vrativši se u Staru Pazovu, gde je bio jedan od organizatora ustanka u ovom delu Srema. Krajem 1941. ustaše su ga uhapsile i mučile, nakon čega je prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Naposletku je odveden u Vukovar, gde je podvrgnut stravičnoj torturi, a preki sud u Vukovaru osudio ga je 2. maja 1942. godine na streljanje. Ubijen je 12. maja 1942. godine u Sremskoj Mitrovici.
Janko je posle rata sahranjen u zajedničkoj grobnici, sa Slobodanom Bajićem Pajom, Boškom Palkovljevićem Pinkijem i Stankom Paunovićem Veljkom na Spomen- groblju u Sremskoj Mitrovici. Za narodnog heroja proglašen je, Ukazom Vrhovnog štaba NOV i POJ, među prvim borcima Narodnooslobodilačke borbe iz Vojvodine, 25. oktobra 1943. godine.
Osnovna škola u Staroj Pazovi nosi njegovo ime.
Mlada žena u marami, inv. br. 385
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 33,5 x 38 cm.
Godina: 20. vek.
Opis: Na slici je prikazana mlada žena, naslikana u poluprofilu. Žena ima smeđu kosu i na glavi vezanu maramu plave boje sa crvenim cvetovima i resama. Ima plave oči, neprisutan pogled i rumene obraze. Obučena je u belu bluzu. Pozadina je u tonovima smeđe boje, koji su naslikani širokim potezima četke.
Mlada žena u marami, inv. br. 385
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 33,5 x 38 cm.
Godina: 20. vek.
Opis: Na slici je prikazana mlada žena, naslikana u poluprofilu. Žena ima smeđu kosu i na glavi vezanu maramu plave boje sa crvenim cvetovima i resama. Ima plave oči, neprisutan pogled i rumene obraze. Obučena je u belu bluzu. Pozadina je u tonovima smeđe boje, koji su naslikani širokim potezima četke.
Žena sa maramom, inv. br 388
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 32,5 x 37,5 cm.
Godina: 20. vek.
Opis: Na slici je prikazan portret mlade žene u poluprofilu, sa pogledom usmerenim nadole. Ona ima plavu kovrdžavu kosu, a oko glave vezanu belu maramu. Odevena je u tamnoljubičastu košulju, sa crvenim detaljem spreda. Pozadina je svetlosmeđe boje.
Žena sa maramom, inv. br 388
Tehnika: ulje na platnu.
Dimenzije: 32,5 x 37,5 cm.
Godina: 20. vek.
Opis: Na slici je prikazan portret mlade žene u poluprofilu, sa pogledom usmerenim nadole. Ona ima plavu kovrdžavu kosu, a oko glave vezanu belu maramu. Odevena je u tamnoljubičastu košulju, sa crvenim detaljem spreda. Pozadina je svetlosmeđe boje.
Paljo Sabo Bohuš, inv. br. 109
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 39,5 x 49,5 cm.
Godina: 1956.
Opis: Portret mlađeg muškarca sa svetloplavim očima, visokim čelom, zaliscima i gustom kosom začešljanom unazad.
Paljo Bohuš (pravo ime Pavel Sabo) bio je vodeći pesnik slovačke manjine u Jugoslaviji i poznati esejista. Rodio se u Bačkom Petrovcu, 1921. godine. Završio je gimnaziju u Bačkom Petrovcu. Potom je studirao medicinu u Segedinu (1941 – 1944). Godine 1945. prelazi na Medicinski fakultet Univerziteta u Bratislavi, gde je diplomirao 1950. godine. Po završetku školovanja zaposlio se kao lekar u Slovačkoj, ali je u julu 1950. kao jugoslovenski državljanin optužen za veleizdaju i osuđen na zatvorsku kaznu. U zatvoru u Leopoldovu proveo je pet godina, gde je teško oboleo od tuberkuloze. U Jugoslaviju se vratio 1955. godine i radio je kao lekar u Surdulici, Sokobanji i Novoj Varoši do 1973. godine, kada se penzionisao i preselio u rodno mesto. Prve pesme objavio je 1939, godine u kojoj se pažnja posvećivala običnom čoveku, vezanom za zemlju i ravnicu. Po završetku Drugog svetskog rata u slovačkim časopisima u Jugoslaviji objavljuje svedočanstva o tragičnim ratnim događajima. Najplodniji period Bohuševog stvaralaštva svakako su sedamdesete godine 20. veka, kada je objavio više zbirki poezije.
Paljo Sabo Bohuš, inv. br. 109
Tehnika: pastel.
Dimenzije: 39,5 x 49,5 cm.
Godina: 1956.
Opis: Portret mlađeg muškarca sa svetloplavim očima, visokim čelom, zaliscima i gustom kosom začešljanom unazad.
Paljo Bohuš (pravo ime Pavel Sabo) bio je vodeći pesnik slovačke manjine u Jugoslaviji i poznati esejista. Rodio se u Bačkom Petrovcu, 1921. godine. Završio je gimnaziju u Bačkom Petrovcu. Potom je studirao medicinu u Segedinu (1941 – 1944). Godine 1945. prelazi na Medicinski fakultet Univerziteta u Bratislavi, gde je diplomirao 1950. godine. Po završetku školovanja zaposlio se kao lekar u Slovačkoj, ali je u julu 1950. kao jugoslovenski državljanin optužen za veleizdaju i osuđen na zatvorsku kaznu. U zatvoru u Leopoldovu proveo je pet godina, gde je teško oboleo od tuberkuloze. U Jugoslaviju se vratio 1955. godine i radio je kao lekar u Surdulici, Sokobanji i Novoj Varoši do 1973. godine, kada se penzionisao i preselio u rodno mesto. Prve pesme objavio je 1939, godine u kojoj se pažnja posvećivala običnom čoveku, vezanom za zemlju i ravnicu. Po završetku Drugog svetskog rata u slovačkim časopisima u Jugoslaviji objavljuje svedočanstva o tragičnim ratnim događajima. Najplodniji period Bohuševog stvaralaštva svakako su sedamdesete godine 20. veka, kada je objavio više zbirki poezije.